Bezdušni 2

Jedan "muški" film. Ruski triler, krimić. E, sad, da je bilo malo više hrabrosti, mogao je da bude i na nivou, recimo, vanvremenskog "Kuma". Šteta što nije, jer saga o Maksu Andrejevu, pogotovo nakon prvog dela, zaslužuje da se dugo spominje u najboljem svetlu...

Upravo u toj "različitosti" između prvog i drugog filma "Bezdušni", krije se i razlog zbog kojih epopeja o ekonomskoj i moralnoj degradaciji savremenog ruskog džet-set trenutka, nije još jače udarila među oči. I dok se u prvom, prilično surovom delu, Maks kupa u kokainu, alkoholu i seksu, praveći sebi prostor za napredovanje u društvenom "kremu", u nastavku filma neko kao da je malo povukao ručnu kočnicu, pa su sve te "inkriminisane" scene prilično umivene, ako ne i potpuno nestale. Da li je dve godine razmaka između dva filma bilo dovoljno da se Maks totalno povuče iz tog sveta bestijalnosti i postane neka vrsna moralnog čistunca a la Gandi?

Jeste, ovaj drugi deo ima nekoliko sjajnih detalja, uključujući i nezaboravni kraj, na nivou nekih od najjačih i najzanimljivijih filmskih završetaka u istoriji žanrovske kinematografije. Međutim, dok je prvi film bio više "drama", u pravom smislu te reči, ovaj drugi više naginje toj žanrovskoj trilerskoj, čak i špijunsko-političkoj odrednici, što ga čini, ipak, po životnu svrhu fenomenološki ograničenijim.  Ali, u svakom slučaju, i ovaj deo lagodan je za gledanje, pa ne čudi ni to da ima otvoreni kraj koji najavljuje i mogućnost produženja snimanja sage (Kum 3? Naš Miloš Biković kome svaka čast za ovu ulogu kao ko - Marlon Brando, Al Paćino, De Niro?)...

U moru holivudskih stereotipskih rešenja kada su u pitanju "slični" filmovi, dolazak Bezdušnog 2 u srpske bioskope predstavlja pravo osveženje. Da je učinjen "gušt" istinskim ljubiteljima filma, u bioskopima bio bi prikazan i Bezdušni 1, da se stekne celovita slika. Mada i ovako treba da se naglasi da Bezdušni 2 mogu da se gledaju i kao sasvim zasebna celina, što je posebna vrednost u sadašnje doba, jer producenti nisu ograničili publiku time da neizostavno moraju "u sitna crevca" da znaju šta se desilo u prvom delu. A, već to je izuzetna zanatska umešnost, zar ne?

Čekajući "trećeg Kuma"...

Đorđe Mijušković